ФИЛМ

Сачувати реку филмом?

Може се рећи да је то била идеја покретач, са којом је Добрица Митровић 2013. кренуо у авантуру стварања филма о Великом Рзаву, домишљатог имена, како то он само уме, Рзав Велики. Снажно име које је за ових пар година привукло доста позитивне енергије и иако с почетка као радни назив, одржало се до краја, а исход сви знамо.

Али да кренемо од почетка. Ариље 2008. године, почетак изградње давно планиране бране се ближи. Људи одмахују руком, нема од тога ништа, скуп је то пројекат, немамо ми тих пара, кажу. Геометри шпартају шумама око Рзава, мере, обележавају, дечачке акције уништавања маркера изгледа нису уродиле плодом, пут до места изградње бране убрзо је трасиран. Околиш изнад и око Урјака, једне од омиљених плажа, драстично се мења. Поред некада скровите плаже сада пролази асфалт. Љубитељи незванично најчистије реке у Србији схватају да је брана стварност. Почињу да се буде и чинило се тада да нове генерације неће тако лако дати оно што су старе продале пре четрдесет и више година не мислећи на њих.

Угледни Ариљац, Др Момо Плазинчић оснива групу грађана са циљем спречавања градње бране, залажући се за алтернативна решења, заштиту Рзава а самим тим и Ариља. Јер, шта је Ариље без Рзава? Покреће петицију, скупљају се потписи, одржавају се скупови, народ се упознаје са чињеницама и судбином Ариља са браном на Рзаву. Грађани му на изборима дају поверење и Др. Момо улази и у скупштину општине Ариља да се бори за ариљску жилу куцавицу.

Васпитач Зоран Раковић на фејсбуку отвара групу „Гад Сејв Рзав“ која једно време прераста у прави мали покрет. Доста људи, чак и ван наших граница препознаје ову идеју и укључује се у борбу за Рзав. Доста позитивне енергије, идеја, акција и манифестација изнедрио је овај покрет али и поред тога брана се градила, и гради се и дан данас. Можда једини преостали корак је изостао, радикализација протеста. Не можемо никог кривити за то до људе, људе који нису имали снаге и енергије за тако нешто. Нису имали тада а ни сада када је битка може се рећи предата. Изгледа се све свело на чекање да сам Бог спаси реку, како гласи и назив поменуте групе. Што можда и чини, Бог, природа или нека виша сила али како чујемо радници на брани имају доста потешкоћа са шупљим и нестабилним стенама. Изградња не иде планираним током, потребни су нови радови на припреми места изградње, који су неколико пута и паузирани.

Ту се враћамо на почетак ове приче, где је један момак решио да спаси Рзав онако како то он и његов партнер у овом пројекту Иван Николић најбоље умеју, објективом. Да га представи у најбољем светлу не би ли тиме утицао на његову судбину, или пак да га овековечи за нека будућа поколења када га више не буде. Надамо се најбољем, да „Рзав Велики“ неће бити подсетник како је изгледала или постојала једна река, већ да ће само остати као прича о дружењу и експедицији низ цео ток најчистије реке.

Филм је премијерно приказан на летњем Арлемм Арт фестивалу 2015. године, где друго, него у Ариљу на обали Рзава. После успешне премијере у родном месту твораца филма и београдске премијере у Дому омладине, филм је успешно приказан у Пироту, Ужицу, Пожези и на филмском фестивалу на Палићу. А за Нову 2017. годину филмаџија Иван Николић нас је почастио и интернет премијером.

Уживајте..